To smo puno puta čuli i često smo cinično pomišljali “ma da, ali meni bi novac bio sasvim dovoljan”. Materijalna strana života nas iscrpljuje, postavljamo sebi previše zahteva za postignućem, suviše smo zauzeti da zastanemo i uživamo u malim stvarima, onim koje čine sreću i koje su besplatne. Evo liste nekih sitnica, koje raduju i opuštaju, a mi ih ne cenimo dovoljno.

Kad izuješ neudobnu obuću posle napornog dana. Ili uopšte, kad stigneš kući, izuješ se i presvučeš – jer svaka je odeća i obuća posle napornog dana neudobna, osim trenerki i papuča.

Kad uroniš ruku u pirinač ili pasulj. Ili kad celim telom uskočiš u žito – ako si imao prilike da ovo radiš kad si bio mali, na selu, u ambaru, prizvaćeš ponovo taj osećaj blaženstva zaranjanjem ruke u kesu pirinča ili džakče pasulja.

Kad poljubiš bebu u obraščić. Ako nisi imao prilike da poljubiš neku bebu, učini to prvom prilikom. Bebina “nova” nežna, tanušna i svilena koža, njen miris i čvrstoća, to je kao da ljubiš jabuku, koja je topla i živa.

Žvakanje žvake, naduvanje i pucanje balona. Ili pucketanje vazdušnih jastučića kojim se omotavaju lomljivi predmeti – onaj osećaj kad kupiš televizor i kad ga raspakuješ i više se obraduješ ogromnom “najlonu” sa vazdušnim balončićima za puckanje, nego novom TV-u.

Tuširanje vodom idealne temperature. Za razliku od tuširanja koje počne hladnom vodom (jer ne možeš da sačekaš da poteče topla) pa onda okreneš na toplije i krene suviše topla voda. Dok podesiš temperaturu, ostanu ti još samo stopala za pranje.

knjiga Radost življenja  sve najbolje stvari su besplatne
Comments