Prvi zalogaj omiljenog jela. Ono kad staviš zalogaj u usta i istopiš se i oči ti se sklope i otme ti se “mmmm” dok se osmehuješ i pokušavaš da držiš zatvorena usta i da što sporije žvaćeš. Isto je i sa prvim gutljajem kafe, svakog jutra.
Odlazak u krevet nakon prethodne besane noći i ludačkog dana zatim. To je ispunjenje one jedne jedine želje, koja u tebi gori čini ti se već čitavu večnost. Dodir posteljine, glava na jastuku, toneš u dušek toplo ušuškan – to je ono blaženstvo koje si zamišljao.
Kad najzad poljubiš nekog ko ti se već dugo sviđa. I to je ispunjenje sna. Srećan si i srce ti peva, mogao bi da poletiš. U tom trenutku potpuno si zadovoljan i ispunjen, ništa drugo te ne zanima (kasnije će početi da te zanima mnogo toga).
Miris nove knjige. U tvojim rukama je knjiga koju još niko nije otvorio. To je gotovo religiozno osećanje, koje poznaje svaki ljubitelj knjiga, koji mnogo više čita polovne knjige i pozajmljuje ih iz biblioteke, nego što ih kupuje. I onda, kad najzad kupi (ili dobije) knjigu koju je želeo, prvo je drži u rukama kao da prinosi žrtvu, onda je prinese srcu, a onda je otvori, oprezno i nežno i udahne njen miris punim plućima. Pravo ljubavno osećanje.
Hodanje po toplom pesku na plaži, kad sunce već zađe. Danju je taj isti pesak isto tako privlačan, ali je suviše vruć i suviše je velika gužva na plaži, da bi prosto mogao da šetaš. Uveče, pesak se ohladi, ali je još mlak, retki parovi tu i tamo sede i gledaju u more zagrljeni, a poneko radi isto što i ti – izuva se i prepušta svoja stopala peščanoj senzaciji.
