Ambicija je dobra i poželjna, ali kad počneš da radiš na nečemu, potrebno je da se prepustiš procesu i da zaboraviš da je uspeh ono čemu težiš, već da se uživiš i predaš onome što radiš. To je najkraći put do uspeha, koliko god taj put trajao. A taj put možda uključuje ponavaljanje redosleda padneš-ustaneš-nastaviš više puta.
Padneš
Baš kao kad dete uči da hoda – padanje je uključeno u proces učenja. Treba da nauči da održava ravnotežu, da koristi noge kako treba, da gleda kuda ide i da stekne refleks da pruži ruke da se zadrži kad pada. To je vrlo komplikovano – glava je veća od tela, pogled luta okolo, noge se sapliću, a ruke ništa ne pomažu. Deca padaju obično pravo na nos. Tako ćeš i ti padati dok pokušavaš da savladaš nešto što je za tebe potpuno novo, kao i kad pomisliš da si već dovoljno naučio da možeš da se opustiš i da ne gledaš kuda ideš baš sve vreme. Svako učenje zahteva ponavljanje, a za ponavljanje je potrebno strpljenje, koje verovatno nemaš. Ali i ne treba ti, dovoljna je disciplina i ponavljanje – svesno i voljno učestvovanje u procesu. Dakle, kad padneš, kao sledeće, ustaneš.
