Teško je suočiti se sa neuspehom, iako je neuspeh dnevno iskustvo, jednako kao i uspeh. Ali, stavovi o tome se razlikuju, za nekoga je uspeh ono što je za nekog drugog neuspeh (četvorka u školi, jednokratna zarada, iznajmljivanje stana…) i zavise od toga kako doživljavamo stvari, kakvi su nam standardi, koliko smo osetljivi, odnosno stabilni, kakav nam je sistem vrednosti. U strahu od neuspeha mnogi se ne usuđuju da bilo šta učine, da pokušaju da nešto promene i unaprede u svom životu, a ne pokušavati i ne preduzimati ništa, isto je što i ne živeti.
Kad uspeh postane ne doživeti neuspeh, stvar je zabrinjavajuća, jer smo na putu da se začaurimo, zatvorimo i odustanemo trajno. To može da nam se desi posle doživljenog neuspeha, a može da se razvije i kao konstantno izbegavanje svih životnih izazova i nastojanje da se živi što “nevidljivije” da se postigne i održava rutina i da se izbegava sve što može da nas poremeti, a to znači i uzbuđenje, radost, ljubav, avanturu…Evo kako treba da shvatamo neuspeh i dobrobiti koje nam donosi, zato što je neuspeh deo uspeha – i to obično prvi deo.
