To se sve uči usput, samim življenjem.
Zapravo, kad neko ima puno iskustva, on uglavnom ima puno lošeg iskustva, iz koga je usledilo nešto dobro – ako taj neko nije postao žrtva lošeg iskustva, ubeđen da njemu ništa ne polazi za rukom i da ništa dobro ne može da mu se desi, i ako je vođen malodušnošću neprestano ponavljao iste greške. Kad radiš jednu istu stvar na uvek isti način, nećeš dobiti drugačiji rezultat, zakon je logike, prirode, svemira. Zato treba da ispitaš svaki mogući pristup nekom problemu (i da razmotriš nemoguće), jer rešenje leži u nečemu što treba učiniti drugačije. A takođe moraš da naučiš da prihvataš promene u stvarima koje dobro funkcionišu i ne želiš da ih menjaš, jer su deo tvoje rutine i odgovaraju ti i da ne smatraš neuspehom što ne uspevaš da sprečiš dobre stvari u svom životu da se promene.
Zato, je, kao sledeća dobrobit iskustva neuspeha fleksibilnost – kad znaš kako je boriti se i izgubiti, truditi se i ne uspeti, pokušati i promašiti i koliko je više takvih borbi, napora i pokušaja, nego pobeda, pogodaka i uspeha, postaneš prilagodljiviji. Shvatiš da se sve stalno menja, da te promene nisu uvek na bolje, a da neke ipak jesu, iako ih u početku mrziš, naučiš da u svakoj novoj situaciji pronađeš izazov da dokažeš sebe, da staviš na probu svoje sposobnosti, da živneš i ne dozvoliš sebi malodušnost i povlačenje.
Zamisli šta bi bilo sa decom – i generalno, čovečanstvom – kad bi odustajala od prohodavanja, jer stalno padaju na glavu? Iskustvo će ti omogućiti da otkriješ i upoznaš staze kojima možeš da trčiš najvećom brzinom, ali to se neće desiti bez mnogo padova, saplitanja, posrtanja, puzanja…
Naučimo šta znači rast i razvoj
Jedini stvarni neuspeh je odustajanje. Dizanje ruku od svojih snova i ciljeva, od svojih vrednosti, od nadanja i priželjkivanja. Sve što činimo da dosegnemo svoje snove, da ostvarimo sebe, vodi nas putem rasta i razvoja. Putem promene, putem posrtanja, kotrljanja, padanja, povređivanja, slupavanja. Naravno da ćemo doživeti neuspeh i to mnogo puta. To je u redu. Nije u redu ne pokušati ponovo, odustati. Jer tako odustajemo od sebe, od razvoja svoje ličnosti, od svog duhovnog rasta i sazrevanja. Svaki put kad ustaneš i nastaviš dalje, ili kreneš ispočetka, malo si jači, pametniji, zreliji i veći, nego što si bio pre pada.
Brankica Milošević
