Nikad nije toliko loše koliko izgleda
Ništa nije toliko nepopravljivo, kao što izgleda. Srušili su ti se snovi, pokvarili planovi, slomilo ti se srce, pokvario ti se kompjuter – a verovatno ti se istovremeno desilo nekoliko ovakvih stvari, jer tako to ide, u nizu. I kad loše stvari krenu rafalnom paljbom po tebi, ne dozvoli da te pokose, jer zaista, ništa nije strašno koliko izgleda, naročito kad prođe neko vreme, pa pogledaš iz udaljene perspektive. Ali sada i ovde deluje užasno i ti treba da se setiš da postoji ta perspektiva i da se ne primaš na dramu, da zadržiš unutrašnji mir i pozitivan način razmišljanja. Reci sebi da možda u ovom trenutku stvari izgledaju baš loše, ali da je to zato što ne možeš da se izmakneš iz ovog trenutka i pogledaš ih sa strane. Zatim razmisli o tome šta bi mogao da uradiš da stvari krenu malo bolje i koga bi mogao da pozoveš da ti pomogne, makar time što će te saslušati i izložiti svoje viđenje stvari koje je sigurno objektivnije od tvog.
Ljudi te neće sažaljevati
I ne treba, ničije sažaljenje ti nije potrebno. Treba ti razumevanje, eventualno analiza tvog položaja sa strane, treba ti da te neko pita šta planiraš da uradiš i da te sasluša i podrži ili ti kaže šta bi on uradio na tvom mestu. Dobar savet je onaj koji možeš da prihvatiš, koji je u skladu sa onim kako ti razumeš i vidiš stvari i ponekad je zaista pravi blagoslov primiti ga u pravom trenutku. A kad te neko sažaljeva, onda samo povećava tvoje samosažaljenje i podstiče te da kukaš i žališ se, umesto da učiniš nešto konstruktivno. Nemoj da pomešaš sažaljenje sa saosećanjem – empatija je duboko razumevanje, sposobnost nečije mašte da se stavi u tvoj položaj i da zna kako se osećaš, a saželjenje je ljigavo i destruktivno osećanje koje svakako treba izbegavati.
