Kreativnost
Kao potreba za prevazilaženjem pasivnosti, kreativnost je ono suprotno od destruktivnosti. Stvaralački princip, nasuprot razaračkom. Svako ima potrebu da se iskaže, da nešto čini sa sobom i svojim životom, da se kreće. Strah nas sputava. Strah od slobode, strah od promene, strah od neuspeha, strah od izloženosti. Onaj ko je integrisao dovoljno ljubavi, nema toliko mesta u sebi za sve te strahove i jasno oseća potrebu za pokretom, kreativni imperativ, potrebu da se ostvari kroz stvaranje. Svemu se može pristupiti kreativno (i destruktivno), sa ljubavlju (i strahom) sa namerom povezivanja i prožimanja (i sa sebičnošću i narcisoidnošću). Kreativni pristup povezan je sa ženskim principom i prevazilaženje destrukcije je u tom smislu veći izazov za muški rod, nesklon da u sebi spoznaje bilo šta sa prefiksom „ženski“.
Ukorenjenost
Napuštanje prvobitne identifikacije sa majkom, težnja ka bratstvu ili spajanju sa celim čovečanstvom – to je socijalna definicija u kojoj je From veoma na tragu izvornog, odnosno bukvalnog značenja ukorenjenosti. Koren je nešto što drži biljke povezane sa zemljom, kroz koren se hrane, ostaju na svom mestu i razvijaju svoje kapacitete. Kod čoveka, koren takođe postoji u istom značenju, ali na energetskom nivou. Ljudsko biće se povezuje energetski, kroz korensku čakru, sa svojim mestom na svetu, među drugim ljudima i bićima, a kroz ukorenjenost u ljudsku prirodu, povezuje se sa čitavim čovečanstvom, kao i sa planetom u koju je „posađen“. Neukorenjena osoba je odsečena od glavnog izvora energije, od mentalne i emotivne stabilnosti, od sokova života koji napaju i hrane njene potencijale i pomažu joj da ih realizuje. Ukorenjenost, jednako stabilnost. Neukorenjene osobe deluju (i sebi i drugima) slobodnije od ostalih, ali to je samo utisak – one plutaju bez sidra, odleću poput balona, poniru i zabijaju se u dno, otkidaju se i kotrljaju, a njihovo kretanje koje ostavlja utisak nesputanosti, zapravo je šema bekstva, po kojoj se uvek vraćaju „na mesto zločina“ i uvek ponovo odlaze.
