Ono što poznaješ, to je prisustvo remetećih faktora – ne možeš da budeš srećan, jer ne možeš da se opustiš, pod stresom si, živiš u stanju konstantne napetosti i brige zbog posla, egzistencije, karijere i napredovanja, zbog ljubavnih odnosa, zbog porodičnih problema i osećaš se neuspešno jer slabo napreduješ u tim oblastima, ili, ako si miran u jednoj, definitivno si krajnje uznemiren u drugoj.
Koncept u kome bi otklonio sve neprijatnosti, pritiske i nezadovoljstva, nije koncept uspeha u svim tim životnim oblastima, nego koncept neuznemirenosti nekim urgentnim i akutnim problemima koje treba rešavati. Da li bi bio srećan bez nekog upadljivog prisustva sreće u nekoj oblasti života, da li bi ti bilo dovoljno jednostavno odsustvo svih ometajućih elemenata? Da odahneš, da ti glava bude mirna, da se opustiš, da ne brineš, da mirno spavaš i da ne juriš za stvarima koje ionako ne uspevaš da dostigneš. Da li bi to bila sreća?
