Pokušavaš da izbegneš strah?
Ali nećeš uspeti u tome. Strah čuči u mraku, a mrak se nalazi unutar tebe, na svakom ćošku tvojih potisnutih sadržaja. A mnogo je ćoškova i sadržaja. Ako se pritajiš i čekaš i misliš da te strah neće primetiti i da ćeš ga tako eskivirati, ti zapravo služiš baš tom strahu, sa kojim ne želiš da se suočiš. Ne čekaj u mraku svog straha. Izađi životu na crtu, dok ti klecaju kolena, suoči se, sukobi se, povredi se. Živi.
Da li čekaš odgovarajući izgovor i opravdanje?
Treba ti opravdanje da bi uleteo u neku avanturu? Svašta može da bude opravdanje – da si neshvaćen, nesrećan, da ti je neko kriv za nešto, da te svi sputavaju u onome što želiš. Ali ne treba ti nikakvo opravdanje. Ne moraš da igraš mentalne igre, da sam sebe lažeš i varaš svoju inteligenciju. Pričaš sebi priče, dovodiš se u osvetničko stanje, u položaj žrtve ili buntovnika da bi uradio ono što hoćeš. Korisiš stranputice i linkove, umesto da ideš direktnim putem – to hoću, idem ka tome, tražim to i želim to. Ako nastaviš da čekaš i smišljaš takve izgovore i opravdanja, postaćeš sasvim pakostan i uvrnut.
