Šta je to što čekaš?

Zar ne želiš da voliš pre nego što umreš?

Čekaš da se ljubav pojavi i usput uzimaš ono što se pojavljuje. A to nije ljubav. Imaš površne odnose, koji su bezbedni, ali su površni. Ne povređuju te, ali te i ne angažuju. Pojma nemaš šta je ljubav. Nikad nisi sišao do crnog dna očaja i uzleteo do kosmičkih visina. Uradi to. Usudi se. Voli dok ti ne nestane dah, a onda udahni dublje i voli još. Jer to je najbolje što možeš da doživiš u ovom prekratkom životu.

Zar ne želiš da zaista živiš svoj život?

To te nervira. Živi svoj život, diši punim plućima, šta to uopšte znači? Svi ti šalju neke guru-poruke i samo te provociraju i nerviraju. Nego čiji život živiš? E, to je dobro pitanje. Zapitaj se čiji život živiš, dok čekaš da ti se prave stvari dese, da ti padnu s neba, da te presretnu i zaskoče. Da li je to život tvojih roditelja? Svih onih koji te okružuju i koji žive na isti način, skučeni, uplašeni, šćućureni u svojoj zoni komfora, obuzeti strahom i brigom? Da si slobodan, da si samo svoj, da možeš da radiš šta hoćeš, kako bi živeo? Živeo bi sada, bez ikakvog čekanja i oklevanja.