Ljudi se ne rađaju sa ambicijom, oni postaju ambiciozni kada dođu u kriznu tačku, u kojoj više ne mogu da dozvole okolnostima da upravljaju njihovim životom. Jer, život je traumatičan za različite ljude na različite načine, ali svakako svakog od nas uspeva da dovede u krizu.
Razliku pravi svest o tome da sami kreiramo i manifestujemo svoje bitke, a tu svest stičemo kad prestanemo da se borimo protiv sebe i sa sobom.
Jednom kad shvatite da život nije nešto što vam se dešava, već da vi uzrokujete ta dešavanja, dobijate povratne informacije iz ogromnog ogledala – sve je ogledalo.
Jednom kad počnete da preuzimate odgovornost za sebe na ovaj način, počinjate da uviđate da nikada niste bili žrtva, samo ste dozvoljavali svojoj prošlosti da diktira ograničenja vašeg potencijala.
View this post on Instagram
Ambicija znači da više ne dozvoljavate da vaš potencijal bude pod kontrolom bilo čega, osim vaše svesti i aktivnih izbora. To znači da priznajete da ste glavni, da vi upravljate svojim životom (koliko god on haotičan bio), da ste vi kapetan svog broda i da počinjete tako i da se ponašate. To znači da se stvari mogu promeniti, a vi ste onaj koji mora da zasuče rukave i izgradi promenu, ciglu po ciglu.
Oni koji nisu probuđeni, ne shvataju zašto bi trošili toliko vremena radeći na svojoj karijeri, svojim veštinama, sticanju znanja, odnosima, samospoznaji – zašto bi bili toliko posvećeni razvoju? Oni ne znaju za svoju moć upravljanja svojim životom i veruju da je ta moć van njih i zato uspeh drugih tumače kao pretnju sopstvenom uspehu. Oni postaju egocentrični radoholici, bez pokretačke snage prave ambicije.
