Generacijske etikete kojima obiluje popularna psihologija, poput „milenijalaca“, „generacije Z“, „bejbibumera“, oblikovale su savremene stereotipe o negativnim osobinama ljudi koji pripadaju određenoj generaciji. Kao da nam nije dosta nasleđenih stereotipa i kao da nemamo dovoljno posla u razbijanju dosadašnjih predrasuda, sada se moramo nositi i sa savremenim negativnim mitovima.
Možda, kao pripadnik neke posebno etiketirane generacije, gajite prezir prema ovakvim podelama, jer iz sopstvenog iskustva znate da ne može čitava generacija da se tako olako „tipizira“ i nagura u isti kalup, kome osećate da uopšte ne pripadate. U pravu ste, a nova istraživanja vam pružaju dokaze da ove kategorizacije ne treba prihvatati.
Rezultati jedne od najsveobuhvatnijih studija o promenama u razvoju odraslih, pružaju dugoočekivane nalaze o tome kako na ličnost utiče godina vašeg rođenja, odnosno, šta zaista oblikuje vašu ličnost u toku života.
View this post on Instagram
Istraživanje generacijskih razlika nazvano „Ponašate li se kao bejbibumer?“ zasnovano je na metodičnom razdvajanju potencijalnih doprinosa promeni ličnosti društvenih faktora povezanih sa istorijskim vremenom od otkucavanja godina prema unutrašnjem psihološkom satu pojedinca.
Iako je jednostavno razumeti osnovni problem u proučavanju promene ličnosti u toku vremena, sasvim je druga stvar sprovesti pažljivo odvajanje društvenih od ličnih promena. Razmislite o tome šta vam se dešavalo u toku života, kroz koje ste sve lične promene prošli u kom sklopu društvenih okolnosti, da biste videli koliko je vaš lični razvoj došao iznutra, a koliko ste bili podložni silama društvene istorije. Ne možete biti istrgnuti iz tog konteksta u kome odrastate i starite, tako da ne postoji način da vidite kako biste se razvijali (i menjali) nezavisno od istorijskog uticaja. Stvari dodatno komplikuje činjenica što društveno-istorijski događaji utiču na sve, ali imaju različite efekte u zavisnosti od uzrasta.
Istraživači su ovaj teorijski čvor razmrsili u praktične termine tako što su svoju analizu podelili prema tri osnovna faktora. Prvi je intraindividualna promena, koja uključuje ono što biste logično mogli da zamislite kao promene u vama koje se dešavaju tokom vremena. Drugi je hronološko doba, koje je vaš uzrast (starost) u ovom trentku, treći godina rođenja.
Sa podacima o ličnosti podeljenim u ove tri metrike, istraživači su mogli da sagledaju kako su se ljudi menjali individualno, u sebi, tokom vremena, uzimajući u obzir njihov uzrast ili posebne efekte prilikom njihovog rođenja. Ako bejbibumeri imaju nešto karakteristično zajedničko, onda bi to trebalo da se pokaže kao značajan kohortni efekat (godina rođenja), koji prevazilazi uticaj ličnog razvoja tokom vremena, ili uzrasta.
Da li su generacijske razlike zaista tako velike?
Obavljajući masivno istraživanje sa učesnicima starosti u rasponu od 1945. do 1976. istraživači su koristili model od pet faktora sa osobinama otovrenosti za iskustvo, savesnosti, ekstraverzije, prijatnosti i neuroticizma.
Možete steći osećaj za ovaj način procenjivanja ličnosti, tako što ćete sami oceniti sledeće stavke:
– Poznato je da sam vredan i uzoran radnik.
– Veoma mi je teško da se ponašam prirodno u društvu nepoznatih ljudi.
– Ako u prodavnici dobijam kusur u sitnom novcu, obavezno ga ostavljam.
– Često mi je žao što sam ljut i mrzovoljan.
View this post on Instagram
Nakon konstrukcije krive (linije) podataka za svaku osobinu petofaktornog modela u svakom uzrastu (u okviru promene ličnosti, autori istraživanja su mogli da razdvoje generacijske trendove. Umesto da pokažu jasan efekat bilo kog od ključnih fakotra, pokasalo se da su rezultati pomešani.
Najzanimljivije pitanje sa stanovišta kombinovanja starosti i generacije na uticaj ličnosti, bilo je da li će se krive razlikovati po godini rođenja. Iako su autori izvestili da postoje određene kohortne razlike (prema godini rođenja) u osobinama ličnosti, o ključnom pitanju, dokazi o razlikama vezani za kohorte (godinu rođenja) u razvojnim putanjama, bili su, prosto rečeno, slabi.
Jedini efekat koji se uopšte isticao je to što je uočena veća verovatnoća da će bejbibumeri u toku vremena razviti jednu zajedničku osobinu ličnosti – prijatnost. Međutim, to je bilo zato što su započeli sa nižim nivoom prijatnosti, dajući joj prostora za rast. Pored toga, pripadnici ove generacije posle Drugog svetskog rata išli su na fakultete i stoga ušli na tržište rada u kasnijem uzrastu, nego njihovi roditelji i bake i deke. Kao rezultat toga, ove kasnije kohorte imale su iskustvo studentskog života, u uzrastu u kome su se njihovi roditelji suočavali sa zahtevima izdržavanja porodice. Ova rana životna iskustva oblikovala su ih (čak i do njihove 55. godine) na takav način da se nisu osećali u skladu sa prethodnim generacijama.
Istina je dakle, da su bejbibumeri pokazali jedan kvalitet jedinstven za njihovu generaciju, u poređenju sa onima pre njih. Ali kasnije generacije su nastavile ovaj trend, i ovaj rad nam, prema rečima samih autora, pomaže da bolje razumemo kako društvene promene mogu oblikovati ono što je ljudima potrebno, vrednost i želju, pobijajući generalizovane generacijske stereotipe.
Za očekivati je da će buduća istraživanja otkriti generacijske oznake koje odgovaraju svima, kao što je izvesno i da istorijski periodu različito utiču na ljude različitog uzrasta. Ukratko, ličnost oblikuje mnogo različitih faktora, a promene u ličnom rastu i razvoju dešavaju se na različite načine, iz različitih razloga. Sve lične promene odigravaju se u kontekstu društvenih promena i istorijskog trenutka, ali za svakog pojedinca odrastanje i sazrevanje je pitanje istraživanja i izražavanja individualnosti, bez obzira na vreme i godinu u kojoj su rođeni.
Naslovna fotografija: instagram.com/chris_curtis_
Brankica Milošević
