Sapioseksualnost nije izmišljena zato što je sad nešto u trendu biti pametan i seksi. Jer to ne možete da budete samo zato da biste bili u trendu – nije šminka, nije odluka, nego ono što jeste ili niste, i gotovo. Zapravo, uopšte nije ni izmišljena, samo je definisana jednom rečju, kao pojava koja zaslužuje definiciju, jer postoji. Nije perverzija, nije transverzija, samo je preferencija, kažu skloni definicijama i verzijama.
Eto, sad ne moram da se osećam glupo što sam tako dosadno heteroseksualna, dapače, mogu sa ponosom da izjavim da pripadam manjini sapioseksualaca koji svršavaju na mozak. Dobro, kad se tako kaže, baš zvuči pogrešno, ali oni na čiju se pamet primam, sada se smeju i maju sopstvene asocijacije, a ja jedva čekam da brejnstormingujem s njima. Doduše, neki od njih misle da je to brejnstorming, a u stvari je predigra. Hmm, I ovo pogrešno zvuči, dođavola. Biće da je ipak u pitanju verzija neke perverzije.
Dakle, ko su ti čudaci što misle da je mišljenje seksi?
Sapioseksualci su, pre svega, ljudi od mišljenja. I vole svoje mišljenje da dele sa drugima, a raspilave se načisto kad otkriju istomišljenike, kojima je dinamičan, dubokouman razgovor o stvarima od višeg smisla jednako uzbudljiv, kao i njima. “Ljubim te u mozak” za njih je izjava vrhunske naklonosti, koja čudnim putevima sinapsi ponekad dovede i do drugih vrhunaca.
