Ima puno pametnih ljudi koje sopstvena seksualnost vodi u pravcu gluposti, a ni sapioseksualci nisu izuzetak – u stanju su da zbog nečije pameti odbace sve ostale parametre, da prekorače sve granice i zaljube se u sasvim neprikladne partnere, samo zato što sa njima mogu da vode uzbudljive, inspirativne i zanimljive razgovore. Zaljubljenost u pamet svakako sužava izbor partnera, pa je onda logično što sapioseksualci često zaglave sa neadekvatnim pametnjakovićima, čija se bistrina, humor i retorika nikako ne izlivaju u svet praktičnog života i funkcionalnih odnosa.
Tja, i sasvim prosečni upadaju u zamke svojih verzija i perverzija, neostvarivih, površnih i toksičnih odnosa, a za to nemaju tako dobro opravdanje kao sapioseksualci – statistički, genijalci su u manjini. Ali zato sapioseksualce dvostruko više boli sopstvena zaslepljenost pri izboru partnera, jer posmatraju sebe dok prave gluposti, jer ne mogu da odole (a i ne žele), jer ih podilaze žmarci od rečenica koje ih miluju poput pera sa krila anđela, jer im se džinovski leptiri iščauruju u stomaku i prave orgiju damara dok se napajaju potočkom bistrinom nečijih misli. Tja. Klasični simptomi zaljubljivanja koje iskusi svako ko se zaljubi, čak i ako je glup kao tocilo.
