Najgore kod straha od toga da ćete ispasti glupi, jeste to što su ljudi zbog kojih se osećate glupo najmanje kvalifikovani da sude o tuđem životu. A oni oštro osuđuju, rušeći sve oko sebe, zato što su i sami u ruševinama.
Možda imate traume iz detinjstva i plašite se da se izložite, jer su vam se rugali i podsmevali zbog nekog peha, jer su vas toliko postideli, da ste rešili da trajno izbegavate sve potencijalne neprijatnosti.
Većina ljudi živi pod takvim opterećenjem, trude se da ispune uslove koje su drugi odredili, da izbegnu strah, rizik, sramotu i taj stav uglavnom potiče iz detinjstva. Te „sitnice“ imaju ogromnu moć – to je naša moć, koju smo ustupili drugima, samo da nam se ne bi rugali i ismevali nas.
View this post on Instagram
Znate, ne morate tako da živite, možete da prestanete da se plašite da ćete ispasti glupi i živeti onako kako želite.
Možete usvojiti stav da je najvažnije to da svakoga dana učite i pomalo napredujete, postajete malo bolji nego juče. A to se ne postiže bez neuspeha – napredak nije konstantna uzlazna linija, nego krivulja uspona i padova. Svako ko je dostigao neki vrhunac, grešio je mnogo više od onih koji su zaostali na putu ka svojim ciljevima.
Kad to shvatite, kad to zaista postane vaš stav, onda počnete da se oporavljate. Postajete sposobni da radite ono što volite pod sopstvenim uslovima, bez brige o tome kakav ćete utisak ostaviti i šta će drugi misliti o tome. Vraćate svoju moć i postajete slobodni.
Neuspeh nije nešto što treba izbegavati, već nešto što treba ceniti. To je direktna povratna informacija, tačan pokazatelj, lekcija, smernica – neuspeh je ključni deo saznanja i napretka.
