Da bih uspeo, moram prvo da uradim ovo, pa ovo i još ovo…
Da bi uspeo u bilo čemu, treba samo da prestaneš da pričaš o tome šta sve treba da uradiš i da uradiš samo jednu, početnu stvar, da napraviš prvi korak, da započneš akciju. Zastrašuješ sam sebe pričom o tome šta sve moraš, ali ti i želiš sebe da ubediš da je to suviše komplikovano i da je nemoguće uspeti, ili želiš sebi da podigneš cenu i da nešto što radiš predstaviš težim i komplikovanijim nego što jeste. Ako hoćeš da smuvaš devojku, moraš da se upoznaš sa njom, a zatim je potrebno i da je dodirneš, poljubiš i da učestvuješ u tome kao osoba koja doživljava isto što i ona, a ne kao neko ko osvaja maraton. Uspeh je zastrašujuć, kad ne znaš šta radiš, ali da bi saznao, moraš da pokušaš – i da rizikuješ da ne uspeš. Iskustvo neuspeha je deo pokušavanja i uglavnom niko ne uspeva iz prve u stvarima koje ga čine nesigurnim i bojažljivim.
Da, to znam
Kad imaš dvadeset godina, čini ti se da svašta već znaš. Ali sve što si doživeo i saznao, naslutio, shvatio, otkrio, spoznao, tek treba da se ispita kroz iskustvo i da pokaže svoje varijante i otkrije ti mogućnosti za nova saznanja. Nemoj misliti da stvarno nešto znaš, nego budi otvoren da svakog trenutka naučiš nešto novo. Od tebe niko ne očekuje posebnu mudrost, znanje i iskustvo, jer ih u tvojim godinama niko i nema. Ali ako spadaš u one posebno senzitivne duše, koje znaju i osećaju više nego što realno može neko tako mlad, onda si u još većoj zamci – poverovaćeš i sam da zaista znaš stvari koje još nisi suštinski shvatio, zato što će ti svi govoriti kako si zreo i pametan i kako znaš neke istine koje drugi otkrivaju celog života. I biće ti lako da se predstaviš kao neko ko je pun samopouzdanja i ko je već toliko toga saznao i shvatio, prosto zato što si pametniji i senzitivniji od drugih. U tom slučaju, potreban ti je mentor i učitelj, neko za koga si siguran da o stvarima koje tebe zanimaju zaista zna mnogo više nego ti i pred kim ne moraš da kriješ svoje neiskustvo, nego možeš da učiš i napreduješ.
