Stvari koje počneš da učiš sa 20 i nastaviš u narednih deset godina

Naučiš da je kukanje besmisleno

Oni koji teže razvoju i istini, na vreme (u dvadesetim) nauče da je svako kukanje obično samosažaljenje, traženje utehe i skretanje pažnje, manifestacija slabosti i zapostavljenosti. Nekonstruktivno i besmisleno. I niko ne voli one koji se samo nešto žale i kukaju. Sa godinama, taj stav postaje veoma snažna podloga za svaku vrstu optimizma i pozitivnosti i postaješ jedan od onih o kojima drugi govore kako su uvek pozitivni i nikad se ne žale, kako smireno rešavaju svoje probleme i izgledaju zadovoljni svojim životom. Ma koliko obično bili površni, ljudi zapažaju i cene stoicizam i optimizam.

Počneš da prihvataš to da drugi imaju drugačije vrednosti

U svojoj proceni i oceni drugih, polazimo od sebe, ali to često uopšte ne radi. Pošten čovek će pretpostavljati da su svi pošteni, nepošten će svakog sumnjičiti, ambiciozan će u svima prepoznati takmičare i tako redom. Istina je da smo različiti, da imamo različite osnove i nadgradnju, snove, ciljeve i vrednosti i da je to sasvim u redu. I ne samo da je u redu, nego je veoma korisno – od različitih od sebe uvek imaš šta da naučiš. Shvatiš da je važno da se okružiš kvalitetnim ljudima, koji su međusobno različiti u različitim oblastima i aspektima kvaliteta. Naučiš da ceniš sopstvene vrednosti i da poštuješ i prihvataš tuđe.