Stanje anksioznosti se odlikuje neprekidnom napetošću, zebnjom i strahom i pripravnošću – jer svakog časa može da se desi nešto strašno, a vi morate biti spremni. Anksiozne osobe su ubeđene da je svet opasno mesto, da su odnosi sa ljudima povređujući, da živeti naprosto nije bezbedno. Može li neko da kaže da nisu u pravu? Jedino što svojom napetošću neće sprečiti da se nešto loše desi, niti će biti spremniji kad do toga stvarno dođe, da im strah i negativna očekivanja neće doneti bolje, lakše i jednostavnije odnose sa ljudima i da je svetu svejedno šta oni misle i osećaju, takav je kakav je. Anksiozni ljudi se bore sa istim životinim izazovima i teškoćama kao i ostali, ali se više kidaju iznutra. Tanki su im živci i često glasno pucaju, kad ih nešto dodatno prenapregne.
Najgore je ujutru
Treba pregurati još jedan dan u kome vas čeka gomila neprijatnosti za koje uopšte niste spremni. Neko drugi na vašem mestu video bi da sija sunce i odmah bi se osetio ohrabreno i oraspoloženo, spremno da izađe na kraj sa svim zahtevima koji će se pojaviti u toku dana. Vas sunce ne zanima, ono ne može umesto vas da ide na poslovni sastanak, da plati račune, završi posao u roku, ode u nabavku i obavi sve one dnevne zadatke i interakcije, koje su za vas izvor neprijatnosti i stresa. Niko nije predusretljiv i ljubazan (vi ponajmanje), radnice na šalteru vas mrze, prodavačice i kasirke takođe, svi na neki način iskazuju svoje nezadovoljstvo vama, nervirate ih i smetate, im. Ko uopšte želi da započne takav dan? Ponekad vam se desi da vam ujutru bude toliko loše, da stvarno nemate snage da ustanete. I onda preležite dan i uopšte vam nije bolje, niste predahnuli, niste ništa izbegli, samo ste malo odložili dnevne neprijatnosti, a zbog tog odlaganja se osećate kao zabušant i prevarant.
