Uvek svakog precenjuješ
Imaš ugrađen detektor za ljudske vrline, koji euforično pišti kad uhvati frekvencije na koje je podešen. Pamet, lepota, dobrota, talenat, duh, dubina unutrašnjeg života, produhovljenost, smisao za humor, ljubaznost, nežnost, toplina, velikodušnost, pristojnost, tolerantnost, širokogrudost… Pišti kao ludo, na najmanji trag! A kad otkrije neku veću količinu, ili više cenjenih osobina u jednoj osobi, detektor prosto zabaguje, zaglavi se kao strujomer u crvenoj tarifi. O te radosti, sreće, sreće, radosti! Pronašao si nekog diiiiivnoooog! Jasno ti je šta se dešava, ali ne možeš ništa da učiniš. I smatraćeš tu osobu ultimativno divnom, dok se ne pokaže drugačije. Zanemarićeš tuđa upozorenja, odnosno, čekaćeš da divna osoba prema tebi ispadne skot, a sve dok to ne uradi uživaćeš u njenoj divnoći. Posle mnogo lošeg iskustva sa divnim osobama, pitaćeš se u čemu li precenjuješ sledeću divnu osobu koju upoznaš, ali to te neće sprečiti da uživaš u njenom društvu i tretiraš je kao i sve divne osobe u svom životu – kao ravnu sebi.
Neposredan si i otvoren prema svima
A kako drugačije? Ponekad sam sebi govoriš „ćuti, ćuti, ćuti“ ali kad si okružen tolikim divnim ljudima, kako da se zaustaviš, kako da se obuzdaš, kako da budeš oprezan, kad ti nisi oprezna osoba? Kako da ne budeš naivan, kad jesi? Pa, neka drugi brinu o tome. Ako žele da koriste tvoju naivnost, onda definitivno nisu tako divni, a to je već njihov problem.
Često imaš dobro mišljenje o onima koji ga o tebi uopšte nemaju
Zbog svoje sposobnosti da vidiš dušu, da se oduševiš nečijim duboko skrivenim potencijalom, ili nečijom bistrinom i energijom koja tako neodoljivo žubora preko klizavog i šiljatog kamenja gadnog karaktera, uvek ćeš prvi pristupati ljudima i uvek ćeš odmah znati zbog čega oni vrede tvoje pažnje i naklonosti. Ali, oni ti neće uvek uzvratiti. Neki će uvek ostati na distanci, a neki će se predomisliti.
