Uopšte ne znate kako je vreme tako brzo prošlo
Bilo je skoro podne kad ste ustali i skuvali kafu. Hteli ste da odete do prodavnice i nabavite namirnice za specijalnu romantičnu večeru, koju očekujete, a i da malo sredite stan i oribate kupatilo, pošto vam dolazi posebna osoba. Ali prvo da popijete kafu. Uz kafu ste malo surfovali po internetu, gledali neke zanimljive sadržaje, pa ste uzeli malo da svirate, jer ste baš inspirisani, onda ste počeli da sređujete sobu, pa ste našli crteže na koje ste zaboravili, pesme koje ste počeli da pišete, album sa fotografijama – neko skriveno blago, koje vas je očaralo i morali ste malo njime da se bavite.
Kad ste slučajno pronašli i telefon, na kome ste zaboravili da uključite zvuk, videli ste poruku kojom vas obaveštava da je krenula. Gde krenula, šta, kako, zar već?A onda ste videli da je devet sati i da je napolju mrak, shvatili da se prodavnica u komšiluku zatvorila, a da je oko vas i dalje haos. Pretrnuli ste samo za trenutak, prosto zaprepašćeni i očarani tom čudnom, nemerljivom i nepreglednom pojavom koja se zove vreme i za koju ljudi uobraženo i glupavo misle da je mogu strpati u časovnike, dane i godine. A zatim ste rešili da se oslonite na svoj šarm i opuštenost – toga bar imate u neograničenim količinama. Haos oko vas je kreativni nered (crteži koji prekirvaju pod to dokazuju) a večeru ćete improvizovati od onog što nađete u frižideru (konzerva tunjevine, dva jaja i pola kese testenine – odlično za salatu, a ako se zatekao i neki krompir, biće to gozba). Stvarno čudno to sa vremenom, uvek ga ima dovoljno, a tako brzo prođe kad ne gledate.
