Ne čekaju ničiju dozvolu za akciju
Ako nešto žele da urade, oni to urade. Ako se nešto pitaju, to je „zašto da ne?“ – umesto da se pitaju da li da stupe u akciju, da traže mišljenje i nečiju potvrdu da bi bili sigurni da su u pravu, samouvereni ljudi ćute i rade. I na kraju, kad se svi drugi čude kako su oni sjajno uspeli, oni tačno znaju gde su grešili i šta su mogli bolje, drugačije, praktičnije i efikasnije. Oni ne spavaju na lovorikama, nego razmišljaju kako da unaprede svoja postignuća.
Ne odugovlače
Ne zato što su gvozdenog karaktera i nemaju slabosti, nego zato što su disciplinovani uprkos svojim slabostima. Samouveren čovek zna da se ništa dobro neće desiti samo od sebe i da samo on može da pokrene stvari i dovede ih do rezultata i da što pre počne, pre će videti rezultate i moći će možda malo da se odmori da uživa u zaslugama. I zato, kad ima više poslova, on prvo uradi najteži, najkomplikovaniji i najzahtevniji, da onim lakšim i manje zahtevnim se bavi kasnije, s pola snage.
Ne osuđuju
Samouveren čovek gleda svoja posla i ne zanima ga šta drugi rade, osim ako akcije drugih loše utiču na njegova posla. Ni tada on ne osuđuje, nego poziva na odgovornost ako je u pitanju neko na čiju je saradnju upućen, ili gleda kako da promeni i prilagodi svoje delovanje.