Do tridestete bi trebalo da naučite da prepoznate trenutke i periode kada situacija prevazilazi vašu moć delovanja i razumevanja i da budete sposobni da bez stida i oklevanja zatražite pomoć, šta god da je u pitanju. U nekim stvarima biće vam dovoljna pomoć prijatelja, u nekim treba potražiti stručnu pomoć – bez ustručavanja. Onaj ko ima smelosti da traži pomoć, nije slab, nego hrabar i preduzimljiv, sposoban da se zauzme za sebe, a ko se zauzima za sebe, redovno pronađe one koji će se zauzeti za njega.
Slušajte sebe. Osećaj, intuicija, srce, nazovite to kako hoćete. Ali to je onaj glas koji vas upozorava kad je nešto pogrešno i koji vas ohrabruje, uprkos tome što vas svi upozoravaju da je nešto pogrešno. Naučite da ga razlikujete od glasa prkosa i straha, naučite da se utišate da biste ga čuli, jer on je slabašan i glas razuma – koji je često obična kalkulacija i racionalizacija – često ga nadglasa. Ovo je najteža lekcija u životu i zato je potrebno da počnete na vreme da je savladavate – imate ostatak života za vežbanje i usavršavanje.
Naučite da zastupate sebe – da predstavite svoje ideje, svoje delo, svoje namere, bilo kome. Pretpostavljenom, devojci koja vam se sviđa, šalterskoj radnici, saobraćajcu koji želi da vam napiše kaznu. Veština predstavljanja sebe doneće vam neočekivane preokrete u situacijama u kojima bi se drugi povukli, zbunili, zaćutali i pustili gore i agresivnije od sebe da ih pregaze. Tako vežbate samopouzdanje, a ono će vam uvek biti potrebno – naročito onda kad treba da preuzmete na sebe odgovornost za neku grešku – to mogu samo istinski stabilne i odvažne osobe, a ako do tridesete ne otkrijete tog junaka u sebi, teško da ćete ga isterati iz rupe u koju se sakrio ikada kasnije.
