Kad bi te neko pitao šta je najluđa stvar koju si učinio u životu, smoriš se totalno
Jer je možda najveći rizik koji si ikada preduzeo, bio da kupiš jogurt a da ne proveriš rok trajanja na pakovanju. Ili to što si odlučio da probaš novi ukus čipsa, pa nek’ ide život. Ili što si kupio neku pastu za zube koju nikad nisi probao, jer nisu imali onu koju stalno uzimaš. Ma život je pun svakodnevnih rizika i ti stalno iskoračuješ iz svoje zone komfora na milion sitnih načina, samo to nisu načini o kojima bi mogao da govoriš kad svi oko tebe počnu da pričaju o ludostima, blamovima, rizicima i budalaštinama koje su počinili iz zabave, eksperimenta i dosade. I kad dođe do takvih priča, ti se smoriš načisto i počneš da se pitaš da li je tvoj život dosadan, prazan i bedan i šta si sve propustio, dok su se drugi ludo zabavljali? I onda se još čvršće stisneš u svoju čauru, jer izgleda da svaki oblik zanimljivog življenja zahteva neverovatne rizike.
Očekuješ da te drugi cene kao stabilnu i odgovornu osobu
I uglavnom uspevaš da održavaš reputaciju. Jer zaista, razum je tvoj dar, a stabilan jesi, jer si ukorenjen toliko čvrsto da ne mrdaš ni levo ni desno. Tebi je moguće poveriti najteže zadatke (koji ne zahtevaju od tebe da rizikuješ, nego samo da se iscimaš da ih obaviš) i da budu sigurni da ćeš sve obaviti temeljno i na vreme i da neće biti iznenađujućih propusta i sitnih grešaka. Ti umeš da radiš i bolje radiš za druge nego za sebe i zato jesi odgovorna osoba koju drugi cene. Ali kad treba da neki lični projekat osmisliš i sprovedeš sam, to je već za tebe oblast avanture i izlaska u nepoznato. Zato si odlučan u davanju razumnih saveta i izgaranju na zadatku za druge. To je tvoja kompenzacija za ograničenost sigurnosti sveta, odnosno, lične realnosti koju pokušavaš da održiš.
