Svi žele da budu srećni, to je uobičajena ljudska težnja. Niko ne želi da prolazi kroz teška iskušenja bolnih suočavanja sa svojim strahovima, slabostima, glupostima, pogrešnim ubeđenjima i nerealnim ciljevima, iako je to jedini način da spoznamo sebe i postignemo mir u duši i ispunjenost u srcu. Svi radimo manje ili više pogrešno, nastojeći da dostignemo stvari koje za nas predstavljaju ideju sreće, da postanemo važni i uvažni, jer to donosi satisfakciju, svi mešamo sreću sa postignućem i upinjemo se da nešto uradimo i dostignemo. Ili se i ne upinjemo, nego čekamo da nam padne s neba i ljutimo se na kosmos što nas ne obasipa izobiljem i srećom, kad nam je to toliko potrebno. Evo nekoliko stvari koje se tiču ega i postignuća, koje te sigurno unesrećuju i unazađuju, a da toga nisi dovoljno svestan.
Prestiž
Želja da budeš uvažen, da dobijaš priznanja, da se osećaš važno, motiviše sve tvoje akcije. Ali to ne radi. Na taj način u potpunosti zavisiš od mišljenja drugih i zarobljen si u jednom krugu vrednosti, koji ti ne dozvoljava da napraviš ikakav pomak. Jer ako ostaviš dobro plaćen posao samo zato što si nesrećan i počneš da se baviš nekim zanatom, umetnošću ili bilo čime što je nesigurno i ne donosi tako dobar profit (samo zato što te to usrećuje, omogućava ti da imaš više slobodnog vremena i manje stresa) drugi će te osuditi i odbaciti, bićeš otpadnik, vredan jedino prezira i sažaljenja. Slabić i luzer, koji nije mogao da podnese pritisak uspeha i da drži korak sa najboljima. U nekim primitivnim zajednicama, izopštenje iz društva je najgora kazna i nesrećnik koga zajednica osuđuje i odbacuje, samo legne i umre – jer ne ume da živi nezavisno, sam za sebe. On je deo organizma, koji ga je iščupao i odstranio, organ koji sam za sebe ne funkcioniše. Da li tako stoje stvari sa tobom?
