Osećaj superiornosti
To je destruktivno zadovoljstvo. Možda je istina da si u mnogome iznad proseka – možda si veoma inteligentan, obrazovan, kulturan, bogatog unutrašnjeg života, moralno izgrađen i sa trajnim sistemom vrednosti, za razliku od mnogih bez duha, kulture, obrazovanja, bez svesti i savesti i bez mnogo čega ostalog. Ali to nije razlog da misliš da si bolji od njih. Superiornost je stanje ega, a ne duha. A tamo gde je ego glavni, džaba svi ostali kvaliteti i prednosti. Superiornost se ponekad maskira u sažaljenje, kao i u potrebu za okruživanjem onima koji nisu na tvom nivou, da bi podsvesno hranio svoj osećaj nadmoći. Lako je biti bolji od onih koji nemaju toliko darova kao ti. Ali gde ti je dar odgovornosti i poštenja? Sebi duguješ da se okružiš boljima od sebe, da bi imao od koga da učiš i da bi naučio poštovanje i skromnost, a drugima duguješ da ih poštuješ kao sebe i tretiraš kao sebi ravne, kakvi god oni da su. Svako zaslužuje šansu da pokaže svoj kvalitet, a ako je iskoristi, utoliko bolje – to je pravi razlog za zadovoljstvo i radost, kad te neko iznenadi svojim kvalitetima kojima se uopšte nije nametao, pa nisi ni primetio da on spada u bolje od tebe, a ne u one druge. U susretu sa takvim ljudima, ego dobija veoma važan vaspitni šamar, a tvoj razvoj u pravcu skromnosti i poštenja te sigurno vodi ka sreći i ispunjenosti.
