Novac
Pošto radite, trebalo da imate novac. Ha! Kakva zamka! Sav novac koji imate, a imate samo sebe kao potrošača, ni izdaleka nije dovoljan da živite bez brige o plaćanju računa, punjenu frižidera, točenju goriva. Sramota vas je da tražite pomoć od svojih, ali oni vam daju a da vas i ne pitaju da li vam treba, jer su odavno odrasli i znaju kako ide ta životna borba, jer i dalje traje, a pobedu gotovo da nikad nisu ni iskusili. Pitate se kako žive oni koji imaju porodicu da se o njoj brinu, a koji možda zarađuju i manje od vas i ne možete to ni da zamislite. Novčana nejednačina vam uteruje strah u kosti – kako ćete jednog dana (a taj dan bi trebalo da je blizu, kao što je i trideseta blizu) živeti kao sav normalan svet, kad sada, sami sa sobom, jedva dostižete neke parametre te normalnosti (išli ste na letovanje, a ne biste mogli, da vam roditelji nisu platili aranžman).
Ljubav
Zašto je ljubav takav problem?! Sve su vam veze bile bezvezne i neispunjavajuće, osećali ste nešto, ali pošto ste i dalje gladni ljubavi, onda ko zna šta ste u stvari osećali, stalno ste u nekim interakcijama (više hemijskim, nego emotivnim) stalno se kao nešto dešava i sva ta dešavanja se vrte oko ljubavi (valjda svi žele da vole i budu voljeni) ali kao da još niste sreli pravu osobu. A sreli ste mnogo osoba. I srećete ih svakog dana. Prostom logikom dalo bi se zaključiti da među tolikim svetom postoji bar jedna osoba sa kojom možete da doživite ljubav. Počinjete da zagledate parove oko sebe i da pogađate da su mnogi od njih zajedno, a da uopšte nisu jedno sa drugim pronašli to što vi tražite. To što valjda svi na ovom svetu traže. Zašto se onda ljubav tako retko nalazi, kad je svako traži i svako je sposoban da je oseti, da je pruži i primi? Možda se o tome radi, o toj sposobnosti. A možda je i sa ljubavlju isto kao sa poslom. Prosto, to neće biti ona koju ste očekivali i priželjkivali.
