Za Alberta Ajnštajna, kao i za mnoge druge naučnike, vezane su anegdote i razne zanimljivosti – koje su istinite. Upoznajte Ajnštajna.
Rođen je sa glavom prevelikom u odnosu na ostatak tela, što je njegove roditelje zabrinulo, ali kasnije se razvijao ujednačeno.
Albert je kao dete veoma sporo učio, imao je problema sa govorom i teško je čitao. Počeo je da komunicira u trećoj godini, a doktor Tomas Sovel je uveo termin “Ajnštajnov sindrom” za pametne ljude koji kasnije progovore.
Čuveni naučnik je napustio srednju školu sa 15 godina. U školi je bio odličan, ali mu je smetala disciplina koju su nametali profesori u minhenskoj gimnaziji.
Sa samo šesnaest godina odrekao se nemačkog državljanstva, a tokom života je prezirao nacionalizam i sebe je smatrao građaninom sveta. Između 1896. i 1901. nije imao državljanstvo, da bi posle toga postao građanin Švajcarske.
Inicijalni događaj, zabeležen je kada je Ajnštajn imao pet godina i otac mu je pokazao džepni kompas – mali Albert je ostao trajno fasciniran. Šta je tu iglu teralo da pokazuje određeni pravac, pitanje je koje je navelo Ajnštajna da se bavi naukom.
Majka mu je bila pijanistkinja i želela je da se njen sin bavi muzikom, pa ga je upisala u muzičku školu. U početku nije pokazivao sklonost, ali je kasnije zavoleo Mocarta i svirao je violinu do kraja života.
