Lične promene se obično ne dešavaju naglo, osim ako se ne suočiš sa nečim veoma radikalnim, pa moraš na brzinu da se prilagođavaš i menjaš stavove. One se odvijaju istrajno, putem uvida i samospoznaje, putem situacija koje ti se ponavljaju dok ne shvatiš šta treba da radiš drugačije, a onda nastave da se ponavljaju dok ne otkriješ sledeći nivo, odnosno sloj, onoga što još treba da uvidiš i prihvatiš. Traženje sebe je naporan posao, praćen bolnim osećanjima i neprijatnim stanjima, ali stalno je zadovoljan samo onaj ko ili laže sebe, ili je totalni psihopata. Onima koji teže da postanu najbolja verzija sebe, nikad nije dovoljno udobno, a kad im postane udobno, onda se zabrinu i počnu da se preispituju, da vide da li su možda počeli da lažu sebe, odnosno, da pronađu sledeći nivo samospoznaje.
Poniznost i skromnost
Za razliku od arogancije i želje da imaju moć, od koje pate osobe koje nikako da pronađu najbolje u sebi, kao i one koje nemaju savesti, neko ko pronalazi sebe i postaje najbolja verzija sebe neizostavno iskusi i u sebe ugradi osećanje skromnosti i poniznosti pred velikim, čudesnim i sveobuhvatnim, pred kosmosom i životnim silama koje nikada ne možeš da ukrotiš i kontrolišeš, ali možeš da im se diviš, da ih otkrivaš i da od njih učiš. Ljubav je odličan učitelj skromnosti, jer ako joj ne služiš najponiznije, ona ode tamo gde je više poštuju.
