Pokušavaš da budeš zadovoljan životom koji imaš, jer, na toliko načina živiš toliko bolje od mnogih koji bi se rado menjali sa tobom, zar ne? Imaš siguran posao, koji nije dovoljno plaćen, ali barem imaš mesečni izvor prihoda, što mnogi nemaju. I pitaš se kako uopšte žive oni koji nemaju ni taj neki minimum, i shvataš da se ne radi o životu nego o preživljavanju i da ti čak imaš i neki standard u odnosu na to. Uostalom, radiš s vremena na vreme neke honorarne poslove, kapne neka kinta taman da pokrpi rupe. Šta ti fali? Ovaj unutrašnji dijalog se zove racionalizacija. Fali ti da budeš to što jesi, da radiš ono što voliš i da budeš dobro plaćen, da vrednuješ sebe i da uživaš u životu. To ubeđivanje sebe da ti nije baš toliko loše daleko je od uživanja. Ili možda samo radiš i radiš i radiš i sasvim dobro zarađuješ, ali to je sve što uspevaš i sve što stižeš, jer od posla ne uspevaš da digneš glavu, da se naspavaš, da imaš privatan život.
More from Blog
