Ali on je organski vezan za svoju kućicu. Ti nisi. Ti si vezan strahom za svoj gard, svoj bedem, svoj oklop. Veruješ da si jači sa njima i slab bez njih. Ali, istina je da si slab i sa njima.
Šta ćeš sad?
Možda je vreme da spustiš gard, da prestaneš da se braniš. Da sagledaš svoje strahove. Da se ogoliš i pogledaš u ogledalu. Da prebrojiš svoje pege, udubljenja i kvrge. Da ih upoznaš, razumeš, zavoliš.
Da li je to toliko teško? Jeste.
Neki ljudi naprave zamkove i gradove unutar zidina, da osnaže svoje uverenje da imaju šta da brane. Da osmisle svoj strah od izloženosti i napada. Neki iskopaju šančeve oko zidina i napune ih aligatorima. Da se osiguraju.
Ali odbrana ne zaustavlja napad, ne sprečava upad. Ona uglavnom služi da zadrži strah da ne izađe.
Znaš šta ti je činiti. Pusti taj strah, neka ide napolje. Otvori mu prolaze. Podigni brane, neka voda oteče, zajedno sa aligatorima. Tek tada možeš da počneš da budeš svoj. A kad imaš sebe, onda imaš svu snagu koja ti je potrebna, bez ikakvog garda i zidova.
Naslovna fotografija: instagram.com/jan_stuehmer
Aleksina Đorđević
