Ali to nisu pitanja samo za junake romana, to su pitnja izbora svakog pojedinca. Kad moraš da izabereš promenu, da bi ostao živ, kad treba da se odrekneš svega što misliš da znaš i što misliš da jesi, da promeniš svoje stavove i ubeđenja, da se očistiš od smeća koje ti ne dozvoljava da živiš punim kapacitetom, postavlja se pitanje života i smrti. Jedan deo tebe mora da umre, da bi drugi, kome još nisi dao šansu, mogao da oživi. To je transformacija, najjunačkiji čin u životu svakog pojedinca.
Postavljajući pitanje života i smrti na realniju osnovu, na nivo izazova sa kojima se svako od nas sreće, zapravo pitaš sebe da li si spreman da daš sve od sebe, da se dekomodiraš, žrtvuješ, da uložiš godine svog života da bi ostvario ono za čim žudiš? Mnogi ljudi daju sve od sebe za svoje snove, ne postavljajući dramatična pitanja, prihvatajući izazove onako kako se nameću, birajući da ne odustanu od onoga u čemu nalaze smisao svog života. Mnogi su ubeđeni da moraju da se muče i žrtvuju, jer ništa dobro ne dolazi lako i zapravo ne bi umeli da prihvate dar lakoće, ako bi im bio ponuđen, ne bi cenili ono što nisu ostvarili uz mnogo napora. To je još jedno radikalno pogrešno ubeđenje, koje im ne dozvoljava da se opuste i da život shvate kao igru i koje im omogućava da sebe neprekidno shvataju smrtno ozbiljno, da se nikad sebi ne podsmehnu i ne pomisle kako je glupo što se toliko kidaju oko stvari u kojima bi trebalo da uživaju.
