Kad dospe u mozak, alkohol ometa normalan protok neurotransmitera i tada osećaš njegovo pravo dejstvo. Prva stvar je sposobnost da “pritisneš kočnicu” odnosno da nešto ne izgovoriš i ne uradiš, što nije toliko teško kad si trezan. (Ali možda baš zato toliko ljudi voli da popije previše, da “stavi ciglu na gas” i vozi dok se ne slupa, ponekad, nažalost, bukvalno). Dakle, kad svesna kontrola zapliva u alkoholu, kad kočnice otkažu, ti se odjednom okuražiš i kreneš da se ku…da se ponašaš nadmeno, da osećaš kako si siguran u sebe, da brbljaš i da budeš iskren i direktan (i uglavnom nepriličan i neprijatan, a u boljem slučaju krajnje smešan). Što više piješ, dejstvo je sve jače, a tvoje ponašanje sve više “gubi vezu s mozgom”. I kad alkohol počne da deluje na limbički sistem, skup moždanih struktura koje čine emocionalni centar u mozgu, tada si već “šano dušo” i uglavnom neodgovoran za ono što radiš i govoriš.