Kako muškarcima uspeva da oteraju stvarno kvalitetnu ženu

Kad u životu želiš nešto više

Kako da zadržiš onu do koje ti je stalo

Pogrešna uverenja kojih treba da se oslobodiš zarad svog mentalnog zdravlja

Kako da pronađeš svoju snagu

Najveće želje savremenog (mladog) sveta

Kako da upotrebiš bes kao pogonsko gorivo

Zašto vam uspeh izmiče

Miodrag Majić, autor romana “Deca zla”: Izvesno je da ćemo u dogledno vreme imati i igranu seriju po motivima ovog romana

Kad “prebaciš” iz ekstrovertnosti mladosti u introvertnost zrelosti

Ghosting, stop: Šta možeš da kažeš, umesto da samo nestaneš

Uznemirujuće stvari koje nikada nisi ni želeo da znaš o ženama

Rečenica kojom ćeš zavesti svaki znak u horoskopu

Uvidi koje treba da uvedeš u praksu do tridesete

Glavni izvori stresa + kako da njima upravljaš

Blog

Zašto dobri momci teško dolaze do dobrih žena

1/2

Dobri momci imaju lošu reputaciju – pri tom ne mislimo na one vukove u jagnjećoj koži, koji su naučili kako da finoćom i umiljatošću dobiju ono što žele (seks) i kako da se posle što lakše izvuku.

Vidite, žene traže u muškarcu materijal za vezu i brak, a dobri momci su najbolji “bračni pamuk” – veza sa njima je prijatna, udobna, lako se održava, izdržljiva je i trjana. Ali, kvalitet se ne ceni u startu, samo dovoljno (lošeg) iskustva gradi sposobnost da se kvalitet proceni i vrednuje. Dobri momci nisu bili loši, pa su postali dobri, oni su dobri od početka, tako su rođeni i odgajani. I zato ne umeju da se nametnu, da budu intrigantni, arogantni, izazovni, da ponude malo grublji štof, koji će žena hteti da glača i umekšava, nadajući se da će od sirove vune na kraju ispasti nešto fino.

To nije fer, ali je tako – dobri momci tokom mladosti bivaju ignorisani, previđani, odbijani, jer nisu dovoljno zanimljivi, ne skreću pažnju. Nije do njih, do ženske površnosti i romantičnih iluzija je. Žene žele da budu oborene s nogu, da ostanu bez daha, da dožive intenzivna osećanja. I zato padaju na loše momke. Ne kao da su ti loši momci loše osobe, zle i pokvarene (ima takvih, naravno), već su loši po njih. Emotivno su nedostupni, sebični, grubi, nelojalni, neodgovorni, površni i ne pružaju ženama ono što im je potrebno (ljubav, nežnost, vernost, briga, pažnja), ali im pružaju ono što žele – fascinaciju, intenzitet, poplavu osećanja (i suza, redovno).

I to nije samo ženska osobina – da ne žele ono što im je potrebno, već ono što žele – nego ljudska. Kao što su i površnost, neodgovornost, sklonost iluzijama i predrasudama. Valjda ljudi jedino tako uče – stičući razočaravajuća i otrežnjujuća iskustva, proživljavajući bol i patnju razvijaju sposobnost da prepoznaju ono što je dobro za njih i što im je potrebno i da se udalje od onog što je loše, toksično, bolno.

Kada, dakle, steknu dovoljno tog bolnog i toksičnog iskustva, žene shvate šta je u odnosu važno, šta je ljubav i kako se neguje, unapređuje i održava i počnu da primećuju dobre momke. Da razvijaju ukus i interesovanje za ono što im je potrebno – odnos kakav zaslužuju, u kome će biti poštovane i vrednovane, u kome neće strahovati da ne izgube sebe, ili muškarca.

Wannabe TV

Editors choice