Niko nikada ne planira da izgubi prijatelja. Ne onako kao što osećaš da si u lošoj vezi, ili da si izgubio interesovanje, da te zanimaju druge žene i druge mogućnosti, pa planiraš da raskineš. Prijateljstvo je uvek trajnije od veze – naučeni smo da to prihvatamo zdravo za gotovo. Normalno je da imaš prijatelje za ceo život i da tu i tamo stekneš po nekog novog, a veze su predodređene da dolaze i prolaze. A ipak se dešava da izgubiš prijatelja. I to ne zato što si bio lud i kresnuo mu devojku (ženu), nego eto, udaljili ste se. To se dešava postepeno. Čujete se sve ređe. Ti čekaš da se on javi, on čeka da se ti javiš, u međuvremenu, život se odvija sto na sat, tako da niko zaista ne provodi vreme u čekanju, nego u jurcanju. I onda kad se najzad čujete, shvataš da treba da raskrčiš prostor i smisliš vreme koje ćeš provesti sa prijateljem i da to nekako, uopšte nije jednostavno. Život se u međuvremenu izlio poput polave i popunio sve rupe i pukotine koje su zapravo bile posebna mesta i vreme koje si inače provodio sa prijateljem. Sada imaš neka druga mesta i viđaš se sa drugim ljudima bez napora da zbog njih odvajaš vreme, da se dekomodiraš.
