Strast te upućuje da ostvariš svoje snove, dok ti logika kaže da ostvaruješ svoje potencijale – korak po korak, realizacija potencijala dovešće te do onog mesta na koje strast želi da te odnese, ali o čemu uglavnom može samo da sanja, jer strast nije dovoljna. Slažem se. Ali ni logika nije dovoljna. Ništa izdvojeno jedno od drugog, podeljeno i jednostrano, prosto nije dovoljno.
Strast je subjektivna i apsorbujuća, dok logika omogućava objektivno sagledavanje situacije i donošenje promišljenih odluka. I to je verovatno sasvim istinito, ako tako postavimo stvari – strast nasuprot logike. Ako posmatramo ljude kao ili strastvene ili logične. Ali ako dozvolimo aktivnu miroljubivu koegzistenciju, integraciju strasti i logike, ako stvari ne delimo, nego objedinjujemo, bićemo bliže suštini.
A suština je uvek u nivou svesnosti, samospoznaje, integriteta. Za svesnu osobu od integriteta, koja dobro poznaje sebe, strast i logika nisu na suprotnim stranama, jer takve osobe najpre razrešavaju unutrašnje konflikte, da bi saznale šta je tačno ono što žele i da bi razumele odakle dolazi ta želja – da li dolazi iz nečeg što su zamislili i izmaštali, ili dolazi iz potrebe ličnosti za samoaktualizacijom. Ponekad su želje i potrebe suprotstavljene i čovek strasno želi nešto što ne može da dosegne dok najpre ne ispuni suštinske potrebe svog bića, dok se ne realizuje na „nižim“ nivoima, da bi dospeo do „viših“. Buđenje svesti, osvešćivanje nesvesnih sadržaja, poznavanje sopstvenih mehanizama odbrane i samosabotaže, mnogo pomaže u postizanju duševne i emotivne ravnoteže.
