Najveći izazov te ispunjenosti jeste da ne podlegneš aroganciji ega i da uzdižući svoju svest ne poveruješ da si stvarno bolji od drugih, da ne pretvoriš svoj razvoj u hranu za svoj ego. Svest o sebi znači da u svakom trenutku posmatraš sebe i nastojiš da razumeš i prihvatiš sva svoja osećanja i stanja i da ostaneš skroman i otvoren za odnose sa onima koji su na nižem nivou svesti, kao i sa onima koji su dospeli dalje i dublje od tebe, da svakog poštuješ i tretiraš kao sebi ravnog, dok nepokolebljivo slediš svoj put. Da budeš svestan da je potrebno da se boriš za sebe, ali da to ne znači da ikoga treba da poraziš i da lične pobede postaviš kao međaše prema kojima ćeš se orijentisati u odnosu na ono što si bio i na ono gde se oni koji te okružuju nalaze u ovom trenutku. Ponekad ćeš biti užasno usamljen, užasno tužan ili ispunjen pravednim gnevom, a ipak ćeš morati da osteneš u okvirima svog unutrašnjeg života, bez utehe i bez prava da preuzimaš pravdu u svoje ruke.
O ličnom razvoju, Jung kaže: „To je usamljivanje, i za to nema utešnije reči. Od toga ne oslobađa nikakvo, ma koliko uspešno prilagođavanje, ili ma kakvo glatko uklapanje u postojeći poredak; nikakva porodica, nikakvo društvo i nikakve pozicije. Razvitak ličnosti je takva sreća, da se mora skupo platiti.“
