Prestani da kukaš i učini nešto? Koliko puta ste čuli i izgovorili ovu rečenicu, uputili je drugima i samom sebi? Muško kukanje je još i gore od ženskog, jer implicira bespomoćnost, tamo gde bi muškarac trebalo da nešto preduzme, da nešto učini, makar samo zato da opravda definiciju muškarca kao čoveka od akcije, onog koji rešava probleme, koji nije savetodavac i saosećajni slušalac, nego akcijaš, udarnik, vatrogasac. Muškarac koji se stalno žali, posredno saopštava da baš i nije muškarac.
Kukanje je čin samosažaljenja i sebičnosti
Posle nekog vremena, vaši prijatelji će, kad god vas pomenu u društvu, u vašem odsustvu, obavezno pomenuti i to kako vi samo kukate. Da možete da ih čujete kako pričaju o tome, shvatili biste da su ljuti na vas, što tako pristupate životu i što uopšte ne vidite koliko ste patetični, dosadni i sebični u tome. Gotovo da nemate druge teme za razgovor sa njima, osim žalbi koje imate da iznesete. Odnosno, svaka tema koja se načne, nekako zadire u oblast vašeg kukavištva – jer vi imate primedbe i žalbe na sve i svakoga. Verovatno mislite i da vas prijatelji ne razumeju i silno im zamerate zbog toga – eto još jedne nepravde, na koju možete da se žalite, ako više iko hoće da vas sluša, makar iz pristojnosti. Kukavac je sebičnjak prvog reda, njega uopšte ništa i ne zanima osim njegovog kruga nepravednosti, nerazumevanja, nemogućnosti i bezizlaznosti, koji stalno iznova utvrđuje svojim kukanjem. Znate li kako se osećaju vaši prijatelji i kako njima ide u životu? Ma njima je sigurno super, pa oni se ni na šta ne žale.
Kukanjem odbacujete svoju odgovornost
Glasne žalbe deluju kao ventil, kao način da kanališete negativnost. To jeste kanal, ali kanalizacioni. On zagađuje svaki odnos i svaku oblast kroz koju ste ga sproveli, jer ste stvari uradili naopako – niste sproveli kanale kroz odnose i životne aspekte, nego te odnose i aspekte kanališete kroz kanalizaciju. Vaš koncept je do kolena u otpadnim vodama, a vi se uporno žalite da su vam noge stalno mokre i da vas muči reuma i stalno ste pod nazebom. I jeste, ali mentalno i emotivno. Ako izađete iz te prljave vode, osušite se i osunčate, moraćete da promenite koncept, pa da priznate da je sunce toplo i prijatno. Ali ja sam sigurna da biste vi uspeli da vam se i tom prilikom desi nešto neprijatno – da izgorite i dobijete alergiju na sunce, recimo. Kao što ste efikasni u trovanju svojih odnosa i svog života, tako isto biste mogli da ih oplemenite i revitalizujete. Ali vi uopšte ne prihvatate svoju odgovornost ni za jedno, ni za drugo. Zar ste vi krivi što je život tako okrutan prema vama? Ne, niste. Ali ste odgovorni za svoj otrovni koncept i svoj nizak sistem vrednosti.
