To ti neće pomoći da se podigneš, ili uspavaš, ali može malo da te izvuče “van kutije” u kojoj se trenutno nalaziš. Svest o tome da nisi jedini i da se još neko (još mnogo njih) oseća i ponaša ovog momenta isto tako sumanuto kao ti, daje ti perspektivu iz koje možeš da se podsmehneš sebi. Jer se stvarno osećaš kao ludak i ponašaš se isto tako.
Da li ti pada na pamet kako bi mogao da iskoristiš samoću, a da nije spavanje?
Sindrom straha od propuštanja života, FOMO, govori ti o tebi samom nešto što svakako nije prijatno spoznati, a što svakako treba da znaš. Postavi sebi pitanje gde si ti u svom životu, sam, kao individua, bez ekipe, bez “bleje” bez opijanja i ostalih rizičnih i besmislenih akcija uništavanja zdravlja i ubijanja vremena. Da li ti je to vreme koje provodiš u telu na zemlji dato samo zato da bi ga ubijao? Šta je ono što te ispunjava? Što stvarno voliš da radiš? O čemu voliš da razmišljaš, da istražuješ, da stičeš saznanja? Da li čitaš i zašto ne? Gde je i u čemu je tvoja kreativnost? Možda imaš vešte ruke i umeš da radiš u drvetu, da crtaš, slikaš, popravljaš? Možda si talentovan kuvar, kao što mnogi muškarci jesu?
