Zašto je pogrešan i uobičajen strah da nešto propuštaš u životu?

Ništa ne propuštaš, kad ostaneš bez organizacije i suočen sa samoćom i to je jedina istina. Zapravo si na dobitku, jer si dobio neplanirano vreme za sebe, da ga ispuniš nekim smislenim sadržajem. Jer, koliko ima smisla u druženjima koja praktikuješ? Koliko često vodite smislene razgovore, koji oplemenjuju i produhovljuju? Da li zapravo samo delite osećaj sigurnosti u čoporu, osećaj da se nešto događa, jer ste zajedno, jer pravite buku, govorite nešto, smejete se, pijete dok – realno – realan život i tada prolazi pored vas i bez vašeg stvarnog učešća. Jer život je ono što te istinski obuzima i ispunjava, što zahteva od tebe da se angažuješ, iscimaš, da u to uložiš sebe, da nešto istinski podeliš sa nekome do koga ti je istinski stalo.

Smisao i intenzitet življenja ne prestaju kad si sam, ne isključuju se, jer i ne zahtevaju prisustvo drugih ljudi. Tvoj život se tada odvija u tebi, a koliko je zapravo bogat tvoj unutrašnji život, ne znaš dok ne počneš da praktikuješ samoću i dok u njoj ne pronađeš onaj luksuz mira, komocije i slobode, koji se na drugi način ne pronalazi.