Svi oko tebe izgleda donose neke ozbiljne životne odluke. Neki tvoji prijatelji su se već poženili i postali očevi. To je stvarno frustrirajuće. Osećaš se neadekvatno i ne možeš da se raduješ sa svojim prijateljima, niti možeš da se oduševaljavaš njihovim bebama.
Kao da ne možeš da piješ kao što si mogao u srednjoj školi. I slabije podnosiš alkohol, a i opijanje ti više uopšte ne izgleda kao dobar provod.
Čudne staračke stvari se dešavaju sa tvojim telom. Prošle nedelje su te krsta tako ukočila, da si jedva mogao da se krećeš. Imao si iznandni uvid u to zašto je tvoj otac stalno bio tako namršten i nadrndan.
Sam si – i to uopšte nije ono, kao, slobodan si od odgovornosti i obavezivanja i možeš da se zezaš i zabavljaš. Osećaš teret samoće (naročito kad pogledaš svoje prijatelje koji su već zasnovali porodice) i plašiš se da ćeš ostati sam. Intenzivno razmišljaš (ukoliko to već nisi uradio) o nabavci kućnog ljubimca, nekog ko ne zahteva mnogo brige i koji će se prilagoditi životu u stanu.
