Koliko puta si previše oklevao, sumnjao, analizirao i potpuno se iscrpeo u naporu da napraviš ispravnu procenu i izbegneš grešku, jer si se plašio da ćeš uraditi nešto ishitreno, da ćeš ispasti glup u očima drugih, da ćeš doživeti neuspeh? Previše puta, sigurno. Nečinjenje je jedini način da izbegneš da napraviš grešku, ali onda je čitav tvoj život pogrešan. Nikada ne pokušati je način da ne pogrešiš, ne uradiš ništa ishitreno, ne ispadneš nepromišljen i glup, ali je takođe i način da ti život prođe u ćošku življenja, tamo gde se sklanjaju kukavice – oni koji se stalno plaše da nešto ne pogreše, pa onda ništa i ne preduzimaju.
Ali pokušaj da ne brineš zbog grešaka, život je suviše kratak, ionako ćeš posedeti pre nego što si očekivao. Brini o onome što je važno. Drži pažnju na onome što želiš i veruj da možeš – ako pokušaš. Desiće se neke zanimljive stvari, kad odbaciš strah od grešaka i prigrliš avanturu nesavršenosti, rizika i pokušaja.
Kad se usudiš, iako možda srljaš u grešku, kad se odvažiš i počneš da radiš ono o čemu inače samo maštaš i ponekad, kad se baš raspališ, pričaš kao o nečemu što ćeš jednog dana sigurno uraditi, kad to stvarno počneš da radiš – osećaćeš se kao gusar u pohodu. Biće neizvesno, biće malo strašno, ali biće uzbudljivo. Probudiće ti strast, hrabrost, avanturizam. Kad prođe prvi nalet adrenalina i kad nastaviš i dalje, jednog momenta ćeš se upitati zašto si toliko oklevao i zašto se ranije nisi upustio u to. A onda ćeš i o tome prestati da razmišljaš, jer i to je samo traćenje energije – imaćeš pametnija posla, nego da žališ zbog svoje dugotrajne neodlučnosti i oklevanja.
