Kako da u 5 koraka postanete glavni lik u svom životnom romanu

Kako da zadržite devojku

Francuzi su poznati kao zavodnici, a ovih 5 pevača žene i dalje obožavaju

Ovo su horor klasici Stephena Kinga koje bi svako trebalo da pročita

5 puta kad nas je John Cena prijatno iznenadio pre serije “Peacemaker”

Šta sve možete da pošaljete devojci umesto eksplicitnih fotografija

Kako da sebi postanete najbolji prijatelj

Umetnik Miodrag Stanišić – određen u stilu, raskošan u metodi

Popularnost hrani vaš ego – poštovanje hrani vašu dušu

Veliki poroci velikih pisaca

Citati Thomasa Manna o čoveku, ljubavi, istini i vrlinama

8 Netflixovih Marvel heroja koje bismo voleli da vidimo u MCU

Zanimljive činjenice koje treba da znate o Tomu Hardyju

10 glumica u koje smo bili zaljubljeni 90-ih

Ivan Divan: “Ne bih odvajao svoju čovečnost od umetnosti”

Blog

Zašto nečije mišljenje o vama ne određuje ko ste vi

1/2

Ono što drugi misle o vama ne bi trebalo da utiče na vaš doživljaj sebe, ali teško je izgraditi ovaj stav – na zdrav način. Od detinjstva se ugledamo na druge i vodimo računa o njihovom mišljenju, jer želimo da se uklopimo i budemo prihvaćeni. U toku sazrevanja bi trebalo da razvijemo samopoštovanje, sa čijim se povećanjem automatski smanjuje važnost onoga što drugi (društvo, zajednica, porodica) određuje kao standard i mišljenje drugih (o nama) gubi važnost.

Prihvatanje sebe pomaže da se povežemo sa svojim suštinskim bićem i da dobijemo povratnu informaciju o tome ko smo, kao pojedinci, ličnosti, bića, duše – sami od sebe. Ono što jesmo, veće je od onoga što drugi znaju o nama, ili od utiska koji ostavljamo na one koji nas ne poznaju.

Ali, ponekad smo ometeni u razvijanju samopoštovanja i samopouzdanja i ostajemo zabrinuti, ljuti i nesigurni, sumnjamo u sebe i nemamo druge smernice osim onih koje su nametnute i izražene kroz vrednosti i stavove okruženja. U mladosti, obično prolazimo kroz fazu buntovništa, kada se opiremo nametnutim vrednostima, tako što pribegavamo suprotnom od onoga što okruženje diktira – ali to je i dalje šablon. U toku odrastanja, proces se nastavlja i može dovesti do prihvatanja sebe i svojih autentičnih vrednosti, odnosno do optimalnog razvoja samopoštovanja i samopouzdanja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Fabian Lück (@fabianlueck)

Naš život je gradilište, sa oznakom „radovi u toku“, i taj posao nikada u potpunosti ne završavamo; možda nikada ne dostignemo svoj pun potencijal. Trudimo se da naslikamo (i predstavimo) najbolju sliku o sebi, pravimo od sebe i svog života ono što umemo i možemo. Ali, okviri naše slike su već spremni i svi oko nas očekuju da se u njih uklopimo, podstičući nas da unesemo što živopisnije detalje, u skladu sa očekivanjima koja imaju od nas – da budemo dobri i poslušni, vredni i uspešni, pristojni, aktivni na svim poljima, tako da se mogu ponositi nama i hvaliti našim uspesima. To izgleda sasvim u redu i mi se trudimo da ispunimo očekivanja roditelja, zajednice, društva, koja nas vaspitava uz pomoć nagrade i kazne i rano nas nauči da osećamo krivicu, kad odstupamo od pravila i normi, odnosno, da budemo u sukobu sa svojim željama i osećanjima.

Možete postati sve ono što su drugi želeli da budete i biti sasvim zadovoljni, jer to odgovara vašoj prirodi i vašim vrednostima, a možete ispuniti tuđa očekivanja i biti nezadovoljni i nesrećni, jer je to u neskladu sa onim što vam leži u srcu i duši i ne ispunjava vas. Možete se i celog života opirati svim normama i standardima i biti „buntovnik bez razloga“, a možete izgraditi sopstveni sistem vrednosti i način života koji koegzistira sa drugima, možete živeti svoj život prema sopstvenim vrednostima, kao autentična osoba (a ne kao odmetnik).

Wannabe TV

Editors choice