Zašto nedostatak radoznalosti vodi u osrednjost?

Ako ne pristaješ na prosek, verovatno moraš sa njim da praviš kompromise, jer u njemu živiš. Tvoje okruženje je prosečno, a tvoj oreol natprosečnosti te izdvaja i odseca od dobrobiti sabijenosti u gomilu. Ti štrčiš, vidljiv si, izložen i ranjiv, dok se ostali slabo razlikuju jedni od drugih, pa uvek mogu da računaju da će ih prst sudbine zaobići, jer ih u gomili neće ni primetiti.

Ako si razigran i radoznao, dužan si da stalno imaš posla sa prosekom i da ga stalno „kvariš“. Da talasaš. Da dižeš glas, koji je obavezno glas zdravog razuma, iako dolazi iz usta deklarisanog ludaka. Da budeš to što jesi i da odoliš osudama i nerazumevanju. Da opstaneš bez podrške udobnosti i da se istakneš i izložiš što više možeš, živeći stalno van zone komfora, skrećući pažnju i nervirajući sve one unutar nje. To je tvoj posao. Možda nemaš svoje mesto, ali svakako imaš svoju svrhu i smisao, onaj za kojim kobajagi svi tragaju, kao da je u pitanju zakopano blago, ne želeći ni jednog trenutka da preispitaju koncept smisla i potrage. Ostani radoznao. Postavljaj neprijatna pitanja. Prozivaj glupost i otupelost zdravim razumom i nadahnućem. Moraš.