Naučnici veruju da bi tehnološka dostignuća u kombinaciji sa promenom percepcije mogla da nam omoguće da potpuno izbegnemo starenje i propadanje.
Kritičari i skeptici smatraju da bi radikalno produžavanje životnog veka u potpunosti uništilo smisao i vrednost života koji poznajemo i da bi čovečanstvo možda izgubilo motivaciju da se razmnožava i tako produžava život na prirodan biološki način i da bismo postali planeta starih, kojima svakako predstoji gašanje i nestanak, pa makar živeli i hiljadu godina.
Da li bismo, teoretski, mogli da živimo duže, usvajajući uverenje i percepciju vremena koje prolazi sporo? S obzirom na to da nam subjektivno vreme sa godinama sve brže prolazi, trebalo bi da preokrenemo način na koji priroda radi u nama i oko nas i ukupno ustrojstvo sveta, ali – teoretski – sve je moguće.
Možda evolucija vodi u tom pravcu, a možda se iz ovakvih ideja, pitanja, istraživanja i napora izrodi nešto za čim naučnici nisu tragali, a što može mnogo da doprinese kvalitetu života, zdravlju i vitalnosti, umesto fantastičnom produžavanju životnog veka. Slične stvari su se i ranije događale – tragom jedne premise, naučnici su slučajno otkrivali nešto za čim uopšte nisu tragali.
Zdrav razum kaže da nije važno koliko dugo živimo, već koliko nam je život ispunjen i koliko smo zadovoljni sobom, koliko smo se ostvarili i dosegli svoj pun kapacitet i autentičnost.
Kognitivni psiholozi zato smatraju da nauka upravo treba da se bavi istraživanjima u pravcu povećanja vitalnosti, zdravlja, stabilnosti i funkcionalnosti, kako bismo mogli svoj život da ispunimo iskustvima i steknemo subjektivni osećaj dugovečnosti.
Izvor fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
