Ako si sinoć ili neko drugo veče bio u kafani, vreme je da malo zastaneš i da se zapitaš, koga si i šta sve to tamo video. Mnogo dobrih, kulturnih, džiberski nastrojenih i kakvih još ljudi? Dok je nekada kafana bila institucija u koju se odlazilo kako bi se utolila tuga, proslavila dobra vest ili okupilo najbolje i najbliže društvo, došli smo do totalne propasti, jer ta ista kafana sve više liči na ruiniranu instituciju u kojoj nema više ni reda ni zakona. Ups, to me već podseća na mnogo toga što danas postoji.
Možda izražavam pristrasnost, ali možda i sam vidiš u čemu je problem. Od toga da je kafana bila mesto za one koji je shvataju kao stecište boema, inteligentnih i pametnih, obrazovanih ljudi, postala je u rupa u kojoj svaka “prazna” glava želi da privuče pažnju.
Navikao sam ja da svi žele pažnju, pa 21. vek je, pobogu, ali baš zbog toga mi nije jasno šta tera te, kako ih nazivam, džibere, da svojih pet minuta traže različitim načinima ponašanja, od kojih ti se ako si bar malo normalan, sigurno povraća. Bitno je imati tu skupu flašu na stolu, koja je tu prvih sat vremena da se slika, deli na društvene mreže, ali se sve to dešava u onih nekoliko sekundi dok mini vatromet okolo pršti i izbija oči, jer niko nije došao da vidi šta pije bilo ko od nas u okolini. A, da, to su uvek oni ljudi koji su naručili najskuplju flašu, ali nikada se nisu zapitali ni zašto je najskuplja, ni odakle potiče, niti u čemu je specifičnost tog pića. Kako znam? Pa jednostavno je, onaj ko zna, to pije da uživa, a ne da fotka za Instagrame i Fejsbukove, jer od toga ’leba nemaju.
