Zašto smo sve NETRPELJIVIJI što smo stariji i zašto je to u redu

Što smo stariji, to smo sebi važniji

Ne želimo da se trošimo, ulažući energiju u nešto što nas ne zanima – od kurtoaznih razgovora, do slavljenja praznika kako tradicija nalaže. Ako nas neko smara, prekidamo kontakt. Ako nas tradicija gnjavi i maltretira, ne oklevamo da i taj jedan dan, tih nekoliko sati makar, ne provedemo kako hoćemo, pa neka se svi naljute, baš nas briga. Nemamo zašto da svoje dragoceno vreme provodimo trpeći nepodnošljivo osećanje da gubimo vreme. Ako želimo da se odmorimo i isključimo iz dnevnih tokova, jednostavno to i uradimo, bez oklevanja. Nismo dostupni. Potrebni smo sebi. I to nije sebičnost, to je potpuna svest o tome da o nama nema ko da brine (a i ne treba) osim nas samih. A takođe smo svesni i da ako se ne pobrinemo za sebe i svoje prioritete, nećemo biti u stanju da se brinemo o onima kojima je naša briga potrebna. Sa godinama, u svakom izboru uvek biramo sebe, dokle god smo u stanju da sami donosimo odluke.