Zašto ste sami sebi NAJSTROŽI kritičar?

Niste savršeni, ali možete da budete bolji

Ako od sebe očekujete savršenstvo, najčešće ćete biti frustrirani, razočarani i depresivni. Niko nije savršen, ali to nikoga ne sprečava da se usavršava. Super je kad tamo gde ste bili loši, postanete malo bolji. Još je bolje kad zablistate u nečemu u čemu ste inače dobri. A najbolje je kad pogledate unazad i uporedite sebe od pre deset godina sa sobom danas i vidite realno koliko ste napredovali i koliko ste bolji u svemu. Ukoliko stalno tražite od sebe nemoguće, preispitajte verovatnoću da to možda radite zato da ne biste radili ono što realno možete, odnosno, da biste odgovornost. Čim podlegnemo unutrašnjoj drami (preoštro osuđivanje sebe spada u tu vrstu drame) upali se lampica koja nas upozorava da se uključio neki mehanizam izbegavanja realnosti. Možda vam je lakše da stalno budete krivi, nego da jednom budete potpuno i do kraja glavni i odgovorni. Krivica nas drži zakucane u mestu, eventualno sposobne da se vrtimo u krug. Odgovornost nas nagoni da se pokrenemo s mesta, da tražimo bolja rešenja, da više radimo, fokusiranije ulažemo energiju i da se usredsređujemo na realne potrebe i postignuća. Možda preterano kritikujete sebe zato što se plašite da bi drugi to mogli da urade? Ili se plašite uspeha? Osuđujete sebe unapred na neuspeh, ili na kajanje, umesto da učinite sve što se učiniti može – da pokušate ponovo, na drugačiji način, da se iskupite i ispravite greške? Ukoliko uviđate da to činite, napravili ste značajan korak na putu da to prestanete sebi da radite. I zapamtite – jedan korak, jedan cilj. Pa onda drugi. Redom.