Ljudi mekog srca pružaju ljubaznost i onima koji to ne zaslužuju, jer je to pitanje njihovog karaktera, a ne nečije zasluge. Svesni da su iskorišćeni, oni ipak opraštaju, jer ne mogu da budu u miru sami sa sobom sa tim nabojem zameranja i prebacivanja. Drugi u tome vide slabost, ali to je čin samosvesti, za koji je potrebna odvažnost – nije svako u stanju da oprosti. I to je apsurd sa kojim se stalno suočavaju – svi u tome vide slabost, čak i oni kojima je oprošteno, a da to nisu ničim zaslužili, jer su svi uglanom površni, sebični i zatvoreni. Potrebna je svest i hrabrost da drugima oprostiš, ne zbog njih, nego zbog sebe.
Sposobnost opraštanja je temelj unutrašnjeg mira i snage – ljudi mekog srca su veoma izdržljivi i otporni, ne zato što su tvrdi i nepopustljivi, nego baš zato što su elastični i popustljivi. Oni se ne brane i njihove akcije ne diktira strah.
