Veseli, opušteni i srećni ljudi odnose se nonšalantno prema rešavanju problema – oni prosto natrče na dobre ishode, bez ikakvog umnog zalaganja i procene mogućih ishoda i potencijalnih rešenja. Zato su tako prokleto iritantni – žive u blaženom neznanju i poverenju, dok im overtinkeri zavide i voleli bi da i oni to iskuse. Ali to nije moguće, jer je priprema za najgore ishode ono što kod njih dominira.
Prekomerna briga i preispitivanje ponekad stvaraju tako jak osećaj nesreće i nezadovoljstva, da takve osobe počinju da traže bolju realnost – da je kreiraju i izmišljaju za sebe, čak i ako to znači da u svemu treba da se suprotstave normama. Greška u stvarnosti nagoni ih da traže bolje – zanimljivo je da oni od toga ne postaju ni malo srećniji, ali zato stvaraju alternativu koju mogu da iskoriste drugi – oni koji žele da budu srećni, a ne da popravljaju stvarnost.
Preterano razmišljanje aktivira neke delove prefrontalnog korteksa, zaduženog za opažanje opasnosti i pretnje. Suštinski, nemoguće je utonuti u razmišljanje o bilo čemu i ne biti preplavljen mogućim negativnim ishodima ili anksioznošću. Dakle, čim počnete da brinete, počinje proces stvaranja – da li ćete ga kanalisati i izneti van sebe, ili ćete se gušiti neispoljavanjem, pitanje je samo trenutnog olakšanja.
Genijalnost je bol – niko ne dolazi do stvaranja iz zadovoljstva, ušuškanosti i udobnosti. Generalno, ljudska bića se ne menjaju dok ne budu natarana, dok ih nešto ne istera iz njihove zone komfora. Težimo udobnosti, a ne sreći. Za postizanje genijalnih rezultata, potrebna je velika količina neugodnosti.
——————————-
izvor naslovne fotografije: instagram.com/mens_confidence
Brankica Milošević
