Ciljevi ne podstiču dugoročni napredak
Očekuješ da ćeš biti trajno motivisan na svom putu ka cilju, jer je dovoljno da znaš šta želiš da postigneš. Međutim, to ne radi tako. Imaš potrebu da vidiš rezultate, da završiš započeto, a u dugoročnim planovima treba da razviješ sistem stalnih postignuća, da bi mogao da istrajavaš. Recimo da počneš da treniraš i na jednom treningu ne uspevaš da odradiš sve vežbe koje si isplanirao. Dobiješ grč, nešto te zaboli, osećaš zamor i osećaš da ti je sasvim dovoljno to što si već odradio i da ne treba da insistiraš na završavanju serije. Ako se setiš da nameravaš da vežbaš i na dalje, možda celog života, onda nemaš razloga da preteruješ i da se siliš da završiš trening. Nastavićeš sutra. I prekosutra. I svih narednih dana. Nigde ne žuriš. Ovaj stav oslobađa pritiska i stresa i osećaja da si neuspešan, ako nisi ispunio planirano. Možda treba da prilagodiš dnevni program vežbanja, da bude manje naporan i ambiciozan i da uhvatiš tempo koji ti prija. Tada ćeš otkriti da u stvari uživaš u vežbanju, da jedva čekaš vreme za trening, jer te to relaksira i prija ti. Sistemski pristup, vrednovanje procesa, liči na treniranje. Cilj je da izgradiš svoje telo, da izvajaš mišiće, ali to se neće desiti za pet dana, niti ćeš zadržati formu, ako ne vežbaš trajno. Dakle, treba da pronađeš sebe, svoje zadovoljstvo i ispunjenje u samom procesu vežbanja.
